KILE PREDNJEG TRBUSNOG ZIDA

Kile , hernije ili bruh,   kako ih narod jos zove  su oboljenja koja su jako cesta u populaciji.

Zastupljenost varira  u zavisnosti od pola  , rase i podneblja  ali se smatra da prosecno oko 20 do 25 % ljudi ima ovo oboljenje.

Muskarci imaju kilu mnogo cesce od zena  zbog  oblika karlice .

Kile  prednjeg trbusnoig zida  su oboljenja kod kojih dolazi do prodora trbusne maramice i trbusnih organa  iz trbuha pod kozu, kroz urodjeno ili steceno oslabljena mesta na  trbusnom zidu. Slaba mesta prednjeg trbusnog zida su ingvinalni(preponski) region obostrano, umbilikalni ili predeo pupka,predeo bele  ili srednje linije trbuha i Spigelov polulucni predeo.

Na ovim mestima koja su prirodno slabe tacke prednjeg trbusnog zida  usled dodatnog slabljenja muskulofascijalnih struktura  ili pojacanog intraabdominalnog pritiska  a nekada i genetske predispozicije i drugih faktora  , dolazi do prodora masnog tkiva, trbusne maramice i nekih trbusnih organa  i njihovog pozicioniranja na mesto koje im ne pripada tj van trbuha  potkozno.

Kile mogu biti spoljasnje (na trbusnom zidu )  i unutrasnje kile koje nastaju u trbusnoj duplji . Primer unutrasnje kile je     hijatus hernija ili zeludacna kila kod koje dolazi do prodora dela ili celog zeliudca iz trbusne u grudnju duplu kroz prosiren otvor na dijafragmi.

Kile mogu biti urodjene i stecene.

Urodjene kile se dijagnostikuju kod dece vec neposredno po rodjenju ili u ranom detinjstvu.

Manifestuju se otokom u poreponi ili na pupku pri placu i naprezanju deteta

Incizione kile  na prednjem trbusnom zidu nastaju  na mestima reza od prethodnih operacija. Recidivne kile su one koje nastaju na mestu na kome je kila vec operisana.

Prema regionu u kome se javljaju mogu se podeliti na ingvinalne, femoralne, umbilikalne, kile bele linije ili epigastricne kile,  Spigelove kile …

Klinicka slika:

Pacijenti sa kilom imaju  nekada jasne a nekada nejasne simptome.

Najcesce dolazi do potkoznog  otoka i bola u predelu gde je kila a postoji i neprijatnost .

Pri naporu se otok povecava a po prestanku napora  ili u  lezecem polozaju otok splasne.

Nekada se otok ne vraca a nekada otok i ne mora da postoji jer se kilna kesa i sadrzaj nalaze izmedju misica trbusnog zida pa pacijent oseca samo bol i neprijatnost  u odredjenom regionu a  spoljasnjih menifestacija nema.

Ukoliko se u kilnoj kesi nalazi  neki organ  onda kila moze davati simptome od  poremecene funkcije tog organa. Tako na primer ukoliko je sadrzaj kilne kese rog mokracne besike kila ce davati i simptome oboljenja besike tj moze se  pojaviti otezano  mokrenje , peckanje pri mokrenju i sl.  te pacijenti mogu pomisliti na bolest prostate. Ukoliko je sadrzaj kilne kese slepo crevo  pacijenti nekada imaju sve simptome upale slepog creva. Kada su tanka creva sadrzaj kilne kese  kila moze davati i cesto daje siptome ileusa tj spleta creva.

Nekada se pacijenti javljaju sa jakim bolom u trbuhu  i simptomioma  spleta creva a hirurg tek detaljnim pregledom ustanovi da se radi o uklljestenoj kili.

Ingvinalna kila sa  leve strane cesto kao sadrzaj kilne kese ima  sigmu tj deo debelog creva sto se odrazava na   redovnost stolice tj pacijeti tada imaju cesto zatvor.

Neki pacijenti imaju kilu godinama . Nose pojaseve i zadovoljni su jer nemaju komplikacije. Medjutim to nije dobro jer se nikada ne zna kada ce komplikacija da nastane

Najcesce komplikacije su ukljestenje , zapaljenje, stvaranje sraslina i ruptura kile.

Komplikacije su potencijalno jako opasne.

Da li kilu operisati ili ne i zasto?

Kila je iskljucivo hirursko oboljenje. Nikakvi lekovi ili poomagala ne mogu dovesti do izlecenja. Pojasevi dovode do komplikacija kao sto su srastenja i zapaljenja a nekada i do ukljestenja kila.

Kile  je potrebno  operisati uvek zato sto su komplikacije jako opasne i mogu ugroziti zivot pacijenta.

Kakve operacije kila postoje?

Operacije kila se mogu svesti na klasicne i laparoskopske.

Kod klasicnih postoji jedan rez a kod laparoskopskih tri manja.

Laparoskopske se rade u opstoj anesteziji dok se klasicne operacije mogu raditi i najcesce se rade u lokalnoj ili regionalnoj anesteziji.

Rad u ovim vrastama anestezije  je velika prednost jer se izbegavaju opasnosti opste anestezije  pogotovu za pacijente u starijim godinama. Ove vrste anestezije su neskodljive i mogu se primeniti kod pacijenata sa kardiovaskularnim i respiratornim oboljenjima . Tako danas operisemo veliki broj jako starih pacijenata koji su ranije bili osudjenji da zive sa ovom bolesti.

Posle ovih operacije pacijent istog dana ili sutradan ide kuci. To je takozvana jednodnevna hirurgija kila.

Pri klasicnim i laparoskopskim operacijama se ugradjuju mrezice . To su protetski materijali koji nam pomazu da pacijent postoperativno prakticno nema bolove ili su oni jako slabog intenziteta i da se kile posle operacije ne vracajutj.da  je procenat recidiva prakticno zanemarljiv

.

KLJUCNE RECI:     KILA ,HERNIJA, BRUH,INGVINALNI REGION, PUPCANI REGION, INCIZIONA KILA, FEMORALNA KILA,INGVINALNI KANAL, SPIGELOVA KILA, POSTOPERATIVNA KILA, OPSTIPACIJA, BOLESTI PROSTATE…